Ivica u školi u zadaćnici opisuje svoju mamu.
"Moja mama je najbolja i najvrednija na svijetu. Svako jutro rano ustane, pripremi nam doručak, odjeću i ode na posao. Na poslu radi, a pod pauzom ode u kupovinu za naš ručak. Kad se vrati kući, kuha ručak, pripremi stol, servira nam hranu, a tati da hladno pivo iz frižidera. Poslije ručka sve pospremi, a onda opere suđe, pegla, pere rublje i čisti. Navečer nam da večeru, istušira nas i spremi u krevet.
A kad legne – onda joj dođe Isus."
Učiteljica će u čudu: "Ivice, do sad mi je sve bilo jasno osim ovog Isusa na kraju?"
Ivica: "Učiteljice, ni meni to nije baš potpuno jasno, samo znam, kad legne u krevet, začuđeno kaže: Isuse, zar sad još i ti?!"
